By Iscrpljenost koja traje nedeljama i otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti apsolutno zaslužuje ozbiljnu lekarsku procenu. Iako umor može pratiti ozbiljna stanja poput raka pluća, on nije pouzdan „prvi simptom“ ove bolesti i sam po sebi nikako ne znači da osoba ima maligno oboljenje. Svakodnevni nedostatak sna, hronični stres, preležane infekcije i određeni lekovi takođe mogu izazvati dubok osećaj iscrpljenosti.Probaj Meditaciju
Među čestim medicinskim uzrocima umora nalaze se i anemija, dijabetes, različiti poremećaji rada štitaste žlezde, kao i apneja u snu. Zbog toga se tačan uzrok umora nikada ne sme utvrđivati na osnovu samo jednog izolovanog simptoma ili naslova pročitanog na internetu, već su ključni trajanje tegoba, njihovo progresivno pogoršavanje i druge prateće promene koje osoba primećuje.
Može li umor biti povezan sa rakom pluća?
Odgovor je — može. Britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) navodi stalni i iscrpljujući umor među mogućim pratećim simptomima raka pluća. Međutim, važno je znati da ne postoji univerzalan redosled pojavljivanja simptoma.
Kod pojedinih ljudi bolest u ranoj fazi uopšte ne izaziva primetne tegobe, dok se kod drugih mogu javiti uporan kašalj, promene u disanju ili opštem zdravstvenom stanju. Upravo zato nije opravdano tvrditi da je umor uvek prvi znak raka pluća, niti da potpuno odsustvo kašlja automatski isključuje postojanje ove bolesti.
Koje promene zahtevaju hitnu proveru?
Osim dugotrajnog umora, razlog za odlazak lekaru i detaljniju medicinsku procenu predstavljaju sledeći simptomi:
kašalj koji traje duže od tri nedelje ili se menja i postepeno pogoršava;
novo, uporno ili otežano disanje;
učestale i ponavljane infekcije disajnih puteva;
neobjašnjiv i brz gubitak telesne težine praćen smanjenim apetitom;
uporan i tup bol u predelu grudnog koša ili ramena;
promuklost glasa koja nikako da prođe.
Ređe se kao prateći znaci mogu javiti i otežano gutanje, oticanje lica ili vrata, kao i specifične promene na izgled vrhova prstiju. Svi ovi simptomi mogu imati i sasvim druge, bezazlenije uzroke, ali njihovo prisustvo svakako jeste jasan signal da se obavi stručni pregled.Čitaj bestselere
Kada umor konkretno zahteva pregled?
Lekar je osoba kojoj se treba obratiti ukoliko iscrpljenost traje već nekoliko nedelja bez ikakvog jasnog objašnjenja, ukoliko se ne popravlja uprkos odmoru ili već počinje ozbiljno da remeti kvalitet vašeg svakodnevnog života.
Posebno je važno da prilikom posete doktoru pomenete i sve prateće simptome, kao što su nagli gubitak kilograma, lupanje srca, nagle promene raspoloženja, pojačana žeđ, ili pak glasno hrkanje i primetni prekidi disanja tokom spavanja. Lekar će na osnovu toga proceniti da li su potrebne osnovne analize krvi ili druge dijagnostičke pretrage, pri čemu samostalno uzimanje različitih preparata za „podizanje energije“ nikada ne može da zameni pravi lekarski pregled.
Iskašljavanje krvi zahteva hitnu reakciju
Čak i najmanje tragove krvi u ispljuvku treba što pre prijaviti svom lekaru. Ukoliko osoba iskašljava više od nekoliko tragova krvi, ili se uz pojavu krvi naglo jave i otežano disanje, veoma ubrzan rad srca, bol u grudima ili gornjem delu leđa, neophodno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć jer ovi simptomi mogu ukazuje na ozbiljna stanja, uključujući i plućnu emboliju.
Kada posetite lekara, budite spremni da detaljno odgovorite na pitanja o tome koliko dugo tegobe traju, da li se menjaju, koje lekove redovno uzimate, kao i kakva je vaša lična i porodična zdravstvena istorija. Ukoliko tegobe duže traju ili se pogoršavaju, najvažnije je ne čekati da one postanu previše izražene.
