By ### GLAMUROZNA DJEVOJKA DOŠLA JE U RADNJU S PROBUŠENOM GUMOM I NAREĐIVALA DA JOJ JE NAPUŠEMO! KADA SAM JOJ PONUDIO ZRAK S MIRISOM JAGODE, ANANASA I KAJSIJE, NJEN ODGOVOR NAS JE SVE OSTAVIO BEZ TEKSTA!
Bio je sasvim običan radni dan. Sjedio sam sa svojim kolegama u vulkanizerskoj radnji, pili smo kafu i razgovarali o svemu i svačemu. Posla gotovo da nije bilo, a vrijeme je prolazilo toliko sporo da smo jedva čekali kraj smjene.
Nismo ni slutili da će nam se za nekoliko minuta dogoditi nešto što ćemo prepričavati godinama.
Odjednom se ispred radnje zaustavio crveni Peugeot. Automobil je izgledao uredno i skupo, ali prednja desna guma bila je potpuno ispuhana.
Iz automobila je izašla mlada djevojka, možda dvadeset pet godina. Duga kosa, velike sunčane naočale, visoke potpetice i torbica koja je vjerovatno koštala više od moje mjesečne plate.
Hodala je prema nama kao da je vlasnica cijele radnje.
Nije nas ni pozdravila.
„Hej, vi tamo! Naduvajte mi gumu! Žurim i nemam vremena čekati!“
Kolege su se pogledale, a ja sam odlučio malo se našaliti.
„Može, gospođice. Samo mi recite čime želite da vam naduvamo gumu.“
Skinula je naočale i pogledala me zbunjeno.
„Kako misliš čime?“
Potpuno ozbiljnim glasom odgovorio sam:
„Pa imamo nekoliko vrsta zraka. Obični je besplatan, ali imamo i specijalni, s različitim mirisima.“
Kolega iza mene odmah je spustio glavu kako ne bi prasnuo u smijeh.
Djevojka se zainteresovala.
„Kakvim mirisima?“
„Pa, recimo, jagoda, ananas, kajsija… Imamo i vaniliju, ali ona je malo skuplja.“
Nastala je kratka tišina.
A onda je djevojka potpuno ozbiljno upitala:
„A koji je najbolji za moj automobil?“
Jedan kolega se toliko zakašljao od smijeha da je morao izaći iza radnje.
Ja sam nastavio glumiti stručnjaka.
„Za crveni Peugeot preporučujem jagodu. Odlično ide uz boju automobila.“
Djevojka je klimnula glavom.
„Dobro, onda jagoda. Ali molim vas, nemojte pretjerati s mirisom. Ne volim kada je nešto prejako.“
U tom trenutku više nisam znao kako zadržati ozbiljno lice.
„Naravno, gospođice. A želite li da sve četiri gume mirišu isto ili da napravimo kombinaciju?“
Razmislila je nekoliko sekundi.
„Možda bi bilo zanimljivo da prednje budu jagoda, a zadnje ananas.“
Kolega je pobjegao u kancelariju i zatvorio vrata. Čuo sam ga kako se smije.
Ali ono najbolje tek je dolazilo.
Djevojka je izvadila telefon i nekoga nazvala.
„Ljubavi, zamisli, ovdje imaju mirisni zrak za gume! Ja sam izabrala jagodu i ananas. Baš je slatko!“
S druge strane telefona začuo se muški glas.
„Molim?! Kakav mirisni zrak?“
„Pa za gume! Zar ti to ne znaš?“
Muškarac je počeo objašnjavati da tako nešto ne postoji.
Djevojka se naljutila.
„Ti uvijek misliš da sve znaš! Čovjek ovdje radi taj posao i valjda zna bolje od tebe!“
Tada sam shvatio da je šala otišla predaleko.
Prišao sam joj i rekao:
„Gospođice, moram vam nešto priznati. Malo sam se šalio. Zrak za gume nema miris jagode ni ananasa. Sve se gume pune običnim zrakom.“
Pogledala me bez riječi.
Lice joj je pocrvenjelo.
Pomislio sam da će početi vikati.
Ali onda je izgovorila nešto zbog čega smo svi zanijemili.
„Znači, vi meni hoćete reći da sam upravo pred dečkom ispala budala zbog nekog običnog zraka?!“
„Pa… malo smo se našalili“, odgovorio sam.
Prekrstila je ruke.
„Dobro. Onda sada vi meni lijepo objasnite zašto moj automobil ima četiri gume ako se samo jedna ispuhala!“
Nastala je potpuna tišina.
Kolega je pokušao objasniti:
„Zato što svaka guma posebno drži zrak.“
Djevojka ga je pogledala i rekla:
„Pa zar ne bi bilo jednostavnije da su sve povezane? Onda bi se same izjednačavale!“
Kolega je otvorio usta, ali nije znao šta da odgovori.
A onda je dodala:
„I još nešto. Ako mi je guma prazna, zašto je jednostavno ne napunite do vrha da više nikada ne moram dolaziti?“
Tada smo se svi počeli smijati.
Čak se i ona nasmijala kada je shvatila koliko neobično zvuče njena pitanja.
Objasnili smo joj da guma mora imati propisan pritisak i da je najprije potrebno provjeriti zašto je izgubila zrak.
Pregledali smo točak i pronašli mali ekser zaboden u gazni sloj gume.
„Evo vašeg problema“, rekao sam pokazujući joj ekser.
Pogledala ga je iznenađeno.
„Znači, zbog ovog malog eksera sam skoro zakasnila na sastanak?“
„Upravo tako.“
Dok smo popravljali gumu, djevojka je postala mnogo opuštenija.
Ispričala nam je da je tek nedavno položila vozački ispit i da joj je to prvi automobil.
„Mene su učili kako se vozi, ali niko mi nije objasnio ništa o gumama“, priznala je.
Tada mi je postalo pomalo neugodno što sam je zadirkivao.
Jer, kada bolje razmislim, niko se nije rodio sa znanjem o automobilima.
Završili smo popravku, provjerili pritisak i objasnili joj kako ubuduće može prepoznati problem s gumom.
Platila je račun i krenula prema automobilu.
Ali prije nego što je ušla, okrenula se i rekla:
„Momci, hvala vam. Samo da znate, sljedeći put kada dođem, ja ću vama prodavati nešto što ne postoji!“
Nasmijali smo se.
„Dogovoreno!“
Već je otvorila vrata automobila kada se ponovo okrenula.
„A čekajte, imam još samo jedno pitanje.“
Svi smo je pogledali.
„Ako jednog dana stvarno izmisle zrak s mirisom jagode, hoćete li me nazvati? Ja bih bila prva mušterija!“
Ovoga puta smijala se zajedno s nama.
Odvezla se mašući kroz prozor, a mi smo još dugo prepričavali taj susret.
Narednog jutra, kada sam došao na posao, na stolu me čekala mala kesica bombona od jagode.
Uz nju je stajala poruka:
„Za najboljeg majstora za mirisni zrak! Sljedeći put želim vaniliju. Pozdrav od djevojke iz crvenog Peugeota!“
Tada sam shvatio da djevojka možda nije znala mnogo o automobilima, ali je imala nešto što mnogim ljudima nedostaje — sposobnost da se nasmije vlastitoj grešci.
A kolege?
Oni mi i danas, svaki put kada neko dođe s praznom gumom, dobacuju:
„Šefe, pitaj mušteriju hoće li jagodu ili ananas!“
I tako je jedan sasvim običan dan, koji je počeo dosadom, završio pričom koju nikada nećemo zaboraviti.
Humoristična, izmišljena priča inspirisana prikazanom objavom.
