By Priča o 56-godišnjoj ženi koja je redovno vežbala, vodila aktivan život i pazila na ishranu, a ipak doživela moždani udar sa smrtnim ishodom, privukla je veliku pažnju javnosti. Ljudi iz njenog okruženja opisivali su je kao energičnu i disciplinovanu osobu, zbog čega je njen iznenadni odlazak pokrenuo važno pitanje: da li zdrava ishrana i fizička aktivnost mogu potpuno da zaštite čoveka od moždanog udara?
Odgovor je – ne mogu potpuno. One značajno smanjuju rizik, ali ne mogu da otkriju ili uklone svaki skriveni zdravstveni problem. Povišen krvni pritisak, dijabetes, poremećaji srčanog ritma, visok holesterol, pušenje, genetika i porodična istorija mogu povećati rizik čak i kod osoba koje naizgled žive besprekorno zdravo.
Pošto uz ovu priču nisu navedeni identitet žene, medicinska dokumentacija niti zvanični izveštaj lekara, ne može se pouzdano tvrditi šta je tačno izazvalo njen moždani udar. Ipak, ovaj slučaj može poslužiti kao važan podsetnik na tri ključne stvari koje ljudi najčešće zanemaruju.Podrži udruženja
1. Ne proveravaju krvni pritisak jer se osećaju zdravo
Povišen krvni pritisak jedan je od vodećih faktora rizika za moždani udar, a posebnu opasnost predstavlja to što najčešće ne izaziva nikakve prepoznatljive simptome. Osoba može godinama imati hipertenziju a da se pritom oseća potpuno zdravo, dok povišeni pritisak za to vreme tiho oštećuje krvne sudove i povećava mogućnost njihovog začepljenja ili pucanja.
Iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) naglašavaju da je redovno merenje jedini pouzdan način da se hipertenzija otkrije. Iako zdrava ishrana i vežbanje pomažu u kontroli, pojedinim ljudima je uprkos dobrim navikama neophodna i lekarska terapija. Pritisak zato ne treba meriti samo onda kada se pojave glavobolja, vrtoglavica ili drugi zdravstveni problemi.
2. „Zdrava ishrana“ i dalje može sadržati previše soli
Mnogi ljudi uspešno izbegavaju brzu hranu i slatkiše, ali često ne primećuju koliko skrivenog natrijuma unose kroz hleb, suhomesnate proizvode, sireve, gotove obroke, umake i industrijski prerađene namirnice. Previše soli direktno doprinosi rastu krvnog pritiska, a samim tim i riziku od moždanog udara.
Prema podacima SZO, veliki deo stanovništva unosi znatno više od preporučenog maksimuma od pet grama soli dnevno. Pored čitanja deklaracija i davanja prednosti voću, povrću, integralnim žitaricama i nemasnim proteinima, važno je imati na umu da nijedna pojedinačna namirnica ne može predstavljati apsolutnu zaštitu.Čitaj bestselere
3. Zanemaruju iznenadne neurološke simptome
Glavobolja, vrtoglavica i umor često imaju bezazlene uzroke, ali posebnu hitnost i pažnju zahtevaju simptomi koji nastanu naglo:
iznenadna slabost ili utrnulost lica, ruke ili noge, naročito sa jedne strane tela;
spušten ugao usana ili asimetrija lica;
otežan ili nerazumljiv govor, kao i iznenadna zbunjenost;
nagli poremećaj vida ili gubitak ravnoteže i koordinacije;
jaka glavobolja koja se pojavila iznenada bez poznatog uzroka.
U takvim situacijama nikada ne treba čekati da tegobe prođu niti samostalno voziti pacijenta u bolnicu. Neophodno je odmah pozvati hitnu pomoć na broj 194 ili 112 i zapamtiti tačno vreme početka simptoma, jer je kod moždanog udara svaki minut dragocen. Čak i ako simptomi kratko traju i povuku se, reč je o takozvanom tranzitornom ishemijskom napadu (TIA) koji predstavlja ozbiljno upozorenje.
Preventivni pregledi su nezamenljivi
Redovna fizička aktivnost i pravilna ishrana ostaju temelj zdravlja, ali ih obavezno treba kombinovati sa redovnim kontrolama krvnog pritiska, šećera u krvi, holesterola, triglicerida, telesne mase i srčanog ritma. Iako nijedna strategija ne može stopostotno ukloniti rizik, svest o ovim faktorima i pravovremena reakcija mogu spasiti život.
