By Slučaj Marijane Bahmajer (Marianna Bachmeier) i danas se u Nemačkoj pamti kao jedan od najspektakularnijih i najkontroverznijih događaja u posleratnoj istoriji pravosuđa. Ova samohrana majka postala je globalno poznata kao “majka osvetnica” nakon što je 6. marta 1981. godine, u prepunoj sudnici u Libeku, ispalila šest metaka u Klausa Grabovskog, čoveka kojem se sudilo za brutalno ubistvo njene sedmogodišnje ćerke Ane. Grabovski je od zadobijenih povreda preminuo na licu mesta, a javnost je ostala duboko podeljena između osude zakona ulice i dubokog saosećanja sa majčinskim bolom.
Pozadina tragedije i stravičan zločin
Marijana Bahmajer je tokom sedamdesetih godina prošlog veka vodila lokalni pab u zapadnonemačkom gradu Libeku. Živela je skromno i borila se da obezbedi stabilan život za svoju ćerku Anu, nakon što je dvoje starije dece prethodno dato na usvajanje. Ana je važila za veselu i bezbrižnu devojčicu, ali je njen život tragično prekinut 5. maja 1980. godine.
Nakon bezazlene svađe sa majkom, sedmogodišnja Ana je tog dana ranije napustila školu. Na putu do kuće presreo ju je 35-godišnji komšija Klaus Grabovski, po profesiji lokalni mesar. Grabovski je već imao krivični dosije koji je uključivao prestupe povezane sa zlostavljanjem dece. Istraga je kasnije utvrdila da je Grabovski držao devojčicu zarobljenu u svom domu satima, da bi je na kraju usmrtio najlonskim čarapama. Telo deteta je sakrio u kartonsku kutiju i ostavio ga na obali obližnjeg kanala.
Grabovski je uhapšen iste večeri, nakon što je njegova verenica obavestila policiju. Priznao je čin ubistva, ali je negirao optužbe za zlostavljanje. Njegova odbrana se bazirala na skandaloznim tvrdnjama da ga je devojčica navodno ucenjivala i tražila novac, preteći da će reći majci da ju je maltretirao.
Dan kada je u sudnici odjeknulo šest hitaca
Suđenje Grabovskom predstavljalo je ogroman psihološki teret za ožalošćenu majku. Tokom procesa, odbrana optuženog je pokušavala da umanji njegovu odgovornost tvrdnjama o navodnoj “hormonskoj neravnoteži”. Naime, mesar je nekoliko godina ranije bio podvrgnut dobrovoljnoj kastraciji, nakon čega je primao hormonsku terapiju.
Kada je shvatila da bi ubica njenog deteta mogao dobiti blažu kaznu ili da bi proces mogao krenuti u pravcu blaćenja žrtve, Marijana je odlučila da preuzme pravdu u svoje ruke. Trećeg dana suđenja, unela je pištolj u sudnicu i pucala u Grabovskog. Prisutni službenici policije kasnije su izjavili da je nakon pucnjave optuženog nazvala pogrdnim imenom. Tokom psihijatrijskog veštačenja, kada je od nje zatražen uzorak rukopisa, Marijana je napisala rečenicu: “Uradila sam to za tebe, Ana”, ukrasivši papir sa sedam srca – po jedno za svaku godinu života svoje ćerke. Kasnije je objasnila da nije mogla da podnese pomisao da sluša nove laži o svom stradalom detetu.
Podela javnosti i pravni epilog
Čin Marijane Bahmajer pokrenuo je lavinu reakcija ne samo u Nemačkoj, već i širom sveta. Poznati nemački nedeljnik “Stern” detaljno je pratio ceo slučaj, a pravo na objavljivanje njene životne priče otkupljeno je za 158.000 dolara, što je Marijani omogućilo da pokrije visoke troškove odbrane.
U javnosti su se lomila koplja: jedni su u njoj videli očajnu majku koja je učinila ono što bi mnogi roditelji poželeli, dok su drugi upozoravali da se ne sme dozvoliti urušavanje pravnog poretka i uvođenje anarhije. Istovremeno, pred sudom se vodila kompleksna pravna bitka oko toga da li je zločin izvršen u stanju smanjene uračunljivosti pod uticajem afekta, ili se radilo o hladnokrvnom planiranju. Godinama kasnije, pojavila su se svedočenja njenih bliskih prijatelja koji su tvrdili da je Marijana pre incidenta vežbala gađanje u podrumu svog paba.
Sud je na kraju zauzeo stav da je u pitanju bilo ubistvo sa predumišljajem. U martu 1983. godine, Marijana Bahmajer je osuđena na šest godina zatvora. Prema istraživanju javnog mnjenja koje je sproveo ugledni “Alensbah institut”, stavovi građana o presudi bili su potpuno raspršeni – 28 odsto ispitanika smatralo je kaznu adekvatnom, 27 odsto prestrogoj, dok je 25 odsto smatralo da je kazna trebala biti znatno oštrija.
Poslednje godine i večni počinak
Nakon što je odslužila polovinu izrečene kazne, Marijana je puštena na slobodu u junu 1985. godine. U želji da izbegne stalni pritisak medija i javnosti, napustila je Nemačku. Preselila se u Nigeriju, gde se udala i provela nekoliko godina. Nakon razvoda, životni put ju je odveo na Siciliju, gde je boravila sve dok joj nije dijagnostikovano teško oboljenje – rak pankreasa.
Kada se bolest našla u poodmakloj fazi, odlučila je da se vrati u domovinu. Marijana Bahmajer je preminula 17. septembra 1996. godine u 46. godini života u jednoj nemačkoj bolnici. Prema sopstvenoj želji, sahranjena je na groblju u Libeku, tik pored svoje ćerke Ane, čime je ova tragična životna priča dobila svoj konačni, tihi epilog.
