By ### Na bazenu mi je spala gornja traka kupaćeg, a uhvatio ju je muškarac kojeg sam dan ranije odbila – kada se pojavio moj dečko, uslijedio je šok!
Taj dan trebao je biti jedan od najljepših dana našeg odmora. Sunce je grijalo, voda u bazenu bila je savršena, a ja sam konačno odlučila zaboraviti na sve probleme i uživati. Nisam ni slutila da će se nekoliko minuta kasnije dogoditi nešto zbog čega ću poželjeti propasti u zemlju.
Sve je počelo prethodne večeri.
Sjedila sam sama u hotelskom baru dok je moj dečko Marko završavao poslovni razgovor. Prišao mi je nepoznat muškarac, visok, tamnokos i prilično samouvjeren.
„Mogu li te počastiti pićem?“ upitao je uz osmijeh.
Ljubazno sam ga odbila i objasnila da imam dečka.
Međutim, on nije odustajao.
„Jedno piće nikome nije naškodilo“, rekao je.
Pogledala sam ga ozbiljno i odgovorila:
„Hvala, ali nisam zainteresovana.“
Njegov osmijeh tada je nestao.
„Dobro, princezo. Vidjet ćemo se još“, promrmljao je prije nego što je otišao.
Nisam tome pridavala značaj. Mislila sam da je samo još jedan muškarac koji teško prihvata odbijanje.
Ali sljedećeg dana dogodilo se nešto nevjerovatno.
Dok sam plivala u bazenu, osjetila sam kako mi se gornji dio kupaćeg iznenada otkopčao. Instinktivno sam zaronila, a kada sam izronila, shvatila sam da je moj kupaći završio nekoliko metara dalje.
Užasnuta, ostala sam u vodi do vrata.
Tada sam začula muški smijeh.
Podigla sam pogled i ugledala upravo onog muškarca iz hotelskog bara. Stajao je pored bazena, držeći moj kupaći u ruci.
„Izgleda da ti je nešto ispalo“, rekao je glasno, dovoljno da ga čuju i ostali gosti.
Osjetila sam kako mi lice gori od srama.
„Molim te, samo mi ga dodaj“, rekla sam pokušavajući ostati smirena.
On se nasmijao.
„Naravno. Ali pod jednim uslovom.“
Srce mi je počelo ubrzano lupati.
„Kakvim uslovom?“
Nagnuo se prema meni i tiho rekao:
„Večeras ideš sa mnom na piće. Ovaj put nema odbijanja.“
Nisam mogla vjerovati šta čujem.
„Jesi li ti normalan? Vrati mi kupaći odmah!“
Umjesto odgovora, podigao ga je još više i počeo se smijati.
A onda se iza njegovih leđa začuo poznat glas.
„Šta to radiš?“
Bio je to Marko.
Moj dečko stajao je nekoliko koraka dalje, gledajući muškarca koji je držao moj kupaći.
U tom trenutku nastala je potpuna tišina.
Muškarac se okrenuo i pokušao se nasmijati.
„Ma ništa, prijatelju. Samo se malo šalimo.“
Marko ga je pogledao pravo u oči.
„Ne izgleda mi kao da se ona smije.“
Zatim je prišao, uzeo kupaći iz njegove ruke i pružio mi ga, okrenuvši se kako bih ga mogla ponovo obući.
Kada sam izašla iz bazena, tresla sam se od bijesa i poniženja.
Ali ono što se dogodilo sljedeće potpuno me zateklo.
Marko je pogledao muškarca i izgovorio njegovo ime.
„Nikola?“
Obojica su nekoliko sekundi šutjela.
„Čekaj… vas dvojica se poznajete?“ upitala sam zbunjeno.
Markovo lice se promijenilo.
„Nažalost, poznajemo se jako dobro.“
Nikola je spustio pogled.
„Nemoj sada praviti dramu“, promrmljao je.
Marko se okrenuo prema meni.
„Ovo je moj bivši najbolji prijatelj. Čovjek zbog kojeg sam prije pet godina izgubio posao.“
Ostala sam bez riječi.
A onda je Marko dodao nešto od čega mi se sledila krv u žilama.
„I nije slučajno što je baš danas ovdje.“
Pogledala sam Nikolu, koji više nije imao onaj samouvjereni osmijeh.
„Šta to znači?“ upitala sam.
Marko je izvadio telefon iz džepa i pokazao mi poruku koju je primio prethodne večeri.
Na ekranu je pisalo:
„Vidim da imaš novu djevojku. Nadam se da je čuvaš bolje nego što si čuvao svoje tajne.“
Poruka je bila poslana s nepoznatog broja.
Marko je pogledao Nikolu.
„Znao sam da si ti. Samo nisam očekivao da ćeš otići ovoliko daleko.“
Nikola je pokušao nešto reći, ali ga je Marko prekinuo.
„Sada ćemo pozvati upravnika hotela. A ona će odlučiti želi li prijaviti tvoje ponašanje.“
Prvi put otkako sam ga upoznala, Nikola nije imao spreman odgovor.
Kasnije tog dana, nakon razgovora s upravom hotela, sjedila sam s Markom na balkonu naše sobe.
„Zašto mi nisi rekao da ti neko prijeti?“ pitala sam ga.
Dugo je šutio.
„Zato što sam mislio da je prošlost konačno iza mene.“
Uhvatila sam ga za ruku.
„Ne moraš me štititi tako što ćeš od mene skrivati istinu.“
Te večeri ispričao mi je sve o izdaji koju je doživio prije pet godina. O prijateljstvu, izgubljenom poslu i čovjeku koji nikada nije prihvatio odgovornost za ono što je učinio.
A ja sam shvatila nešto važno.
Nije me najviše povrijedilo ono što se dogodilo na bazenu. Povrijedila me pomisao da je neko pokušao iskoristiti moj najneugodniji trenutak kako bi me ponizio i povrijedio osobu koju volim.
Ipak, jedna stvar mi je ostala urezana u pamćenje.
Kada je Marko prišao bazenu, nije vikao, nije pravio predstavu i nije me optuživao.
Prvo mi je pomogao.
Tek onda je tražio objašnjenje.
Tog dana shvatila sam da se prava ljubav ne dokazuje ljubomorom i velikim riječima, nego poštovanjem, povjerenjem i načinom na koji se neko ponaša kada nam je najteže.
