By Raluka se posle gotovo tri godine odlaganja konačno vratila u svoje rodno selo. Posao, odgajanje dece i velika udaljenost od Bukurešta godinama su joj služili kao praktična opravdanja, ali je pravi razlog odsustva bila neprolazna bol nakon majčine smrti. Svesna da više ne može ignorisati osećaj krivice što majčino večna kuća toliko dugo nije obišla, uzela je nekoliko slobodnih dana i sama krenula na put. Njen suprug Mihai ostao je u Bukureštu sa decom, dok je ona ponela cveće, sveće i pribor za čišćenje. Upravo je Mihai nakon majčine smrti preuzeo celokupnu administraciju – bavio se sahranom, starom kućom i porodičnom zemljom. Raluka mu je tada bila neizmerno zahvalna jer nije imala snage za to, verujući da suprug samo želi da je zaštiti od stresa. Астрономија
Stigavši na seosko groblje, zatekla ga je u još zapuštenijem stanju nego što ga se sećala: trava je bila visoka, a staze jedva vidljive. Kada je pronašla majčin grob, spustila je cveće, navukla rukavice i počela da uklanja korov. Dok je pažljivo brisala fotografiju na krstu, vraćala su joj se sećanja na detinjstvo, leta pored reke i dan kada je otišla u Bukurešt. U tom trenutku iza svojih leđa čula je korake. Pomislila je da je to neko od meštana, ali kada se začuo glas: „Raluka? Jesi li to ti, devojčice moja?“, ostala je skamenjena. Polako se okrenula i ugledala starca sa štapom, sede kose i izboranog lica. Ipak, oči je prepoznala odmah – pred njom je stajao ujak Ion, stariji brat njene majke. Bio je to čovek koji ju je kao devojčicu učio da vozi bicikl, donosio joj trešnje i davao joj da sedi za volanom traktora. Problem je bio u tome što joj je Mihai pre osam godina rekao da je Ion umro i da je sahrana već bila završena kada su dobili vest.
Kada mu je Raluka kroz suze i nevericu rekla: „To nije moguće, ti si umro“, Ion ju je samo posmatrao, a zatim je njegova reakcija postala ozbiljna, kao da je dobio potvrdu sumnje koju je dugo nosio. Tvrdio je da je godinama pokušavao da dođe do nje – zvao je, slao pisma i prenosio poruke preko poznanika, ali ništa od toga nikada nije stiglo do Raluke. Ona je sve to vreme verovala da su porodične veze jednostavno oslabile nakon njenog preseljenja i rađanja dece. Ion joj je tada otkrio šokantnu tvrdnju: Mihai ga je posetio ubrzo nakon smrti Ralukine majke, predstavivši se kao ovlašćeni zastupnik svoje supruge. Rekao je Ionu da Raluka više ne želi nikakav kontakt sa selom i porodicom i da planira da završi sve u vezi sa kućom i imovinom.
Raluka je ostala zatečena, shvativši da je Mihai godinama strogo kontrolisao informacije koje su stizale do nje. Razgovor ih je ubrzo doveo do pitanja porodičnog nasledstva. Mihai joj je ranije govorio da je stara kuća u lošem stanju i da zahteva velika ulaganja, a ona je bez provere potpisivala sve dokumente koje joj je donosio, imajući potpuno poverenje u čoveka sa kojim je odgajala decu. Međutim, Ion je objasnio da kuća nije bila glavni adut – mnogo vrednije bilo je porodično zemljište u selu, za koje je pretpostavljao da je pravi motiv Mihaijevog spletkarenja i prekidanja njihove komunikacije.
Pred sam kraj ovog potresnog susreta, Ion je iz unutrašnjeg džepa kaputa izvadio staru, požutelu kovertu. Objasnio joj je da se u njoj nalaze papiri povezani sa kućom, zemljom i svim radnjama koje su rađene nakon smrti njene majke. Poručio joj je da pre povratka u Bukurešt mora dobro da pogleda šta je rađeno u njeno ime. Raluka je uzela kovertu, ali nije imala hrabrosti da je odmah otvori. Došla je sa namerom da uredi grob i zatvori jedno bolno poglavlje, a našla se u središtu mreže laži. Dok je napuštala selo sa kovertom na suvozačevom sedištu, znala je da pre bilo kakvog suočavanja sa suprugom mora detaljno proveriti vlasničke evidencije i otkriti šta je sve godinama potpisivano bez njenog stvarnog znanja.
