By Sakrila sam se iza kamenog prolaza i oprezno provirila u dvorište gde je David razgovarao sa mlađim muškarcem u tamnoplavom odelu. Nisu me primetili, a mlađi čovek je delovao veoma zabrinuto dok mu je tiho govorio da više ne može tako da se ponaša i da se svaki put previše veže. Kada je pomenuo da je David to obećao mami, srce mi je preskočilo. Usledile su reči koje su me potpuno potresle – lekari su rekli da se Davidovo pamćenje sve brže pogoršava. Podsetio ga je da je zaboravio da mu je ovaj restoran godinama bio omiljeni, dok je meni rekao da prvi put dolazi ovde. David je oborio glavu i priznao da je zaista bio uveren kako mu je to prvi dolazak. Биолошкенауке
Mlađi muškarac je napomenuo da nema još mnogo vremena pre nego što bolest uzme maha i da ne može zauvek da se pretvara da je sve u redu. Osetila sam kako mi klecaju kolena od saznanja o bolesti. David je dugo gledao prema luci, rekavši da tačno zna koliko mu je vremena ostalo i da je zato želeo makar jednu savršenu nedelju. Njegov sagovornik se blago nasmešio, podsećajući ga da tri godine nije želeo da putuje niti da ikoga upozna, a da ga sada prvi put vidi ponovo srećnog. David se tiho nasmejao i dodao da je to zato što sam ga podsetila kako izgleda živeti.
Bolno saznanje i suočavanje sa istinom
Suze su mi ispunile oči kada sam shvatila da ne postoji druga žena, da nema prevare ni dvostrukog života. Ispred mene je bio samo čovek koji se plašio bolesti koja će mu jednog dana oduzeti sve uspomene. U tom trenutku sam nehotice nagazila na kamen, a zvuk je odjeknuo dvorištem zbog čega su se obojica okrenula. Davidovo lice se promenilo kada je shvatio da sam sve čula.
Polako mi je prišao i uputio izvinjenje, naglašavajući da nikada nije želeo da me laže i da nije skrivao drugu ženu, već ono što polako postaje. Glas mu je zadrhtao dok je objašnjavao da je želeo da upoznam pravog njega pre nego što zaboravi ko je. Bez razmišljanja sam ga zagrlila i rekla da je trebalo da mi veruje. Spustio je glavu na moje rame i priznao da se plašio, jer je već jednom izgubio veliku ljubav i nije mogao da podnese pomisao da ponovo prolazi kroz to. Uzela sam ga za ruku i poručila mu da onda ne traži od mene da odem. Pogledao me je sa suzama u očima i pitao da li ću ostati uz njega dok još uvek pamti koliko je srećan što sam tu.
Ljubav koja je pobedila strah
Sledećeg jutra odložila sam let, pa je jedna nedelja prerasla u dve, a zatim u mesec dana. Na kraju smo doneli odluku da pola godine provodimo na Malti, a drugu polovinu blizu moje porodice.
Ponekad bi David ujutru zaboravio ime kafića u kojem smo doručkovali, a nekad bi me ponovo pitao kako smo se upoznali. Svaki put bih se nasmejala, okrenula mapu naopačke, baš kao onog prvog dana, i odgovorila istim rečima: da je video izgubljenu ženu koja je konačno odlučila da kaže da. On bi se svaki put nasmejao i uzeo me za ruku. Dok god ga je sećanje služilo, izabrao bi mene, iznova i iznova.
