By Rak pankreasa je ozbiljna bolest koja se veoma često otkriva tek u kasnijim fazama. Glavni razlog za to leži u činjenici da početni simptomi mogu biti izuzetno blagi, nespecifični ili se lako mogu pomatrati kao znaci nekih drugih, manje opasnih zdravstvenih problema. Prema zvaničnim informacijama koje navodi britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS), postoje jasni signali na koje treba obratiti posebnu pažnju jer mogu ukazivati na poremećaj u radu pankreasa, uključujući i malignitet.
Lekari posebno naglašavaju da prisustvo ovih simptoma ne znači automatski da osoba ima rak, ali njihovo ignorisanje može opasno odložiti adekvatnu dijagnostiku i blagovremeno lečenje.
Četiri ključna simptoma povezana sa žuticom
Jedan od najranijih i najvažnijih znakova koji direktno usmeravaju sumnju na poremećaj rada ovog organa jeste žutica. Ona nastaje usled blokade i poremećaja u normalnom protoku žuči kroz probavni sistem. Lekari izdvajaju sledeća četiri povezana simptoma kao važne signale za hitno ispitivanje:
Žućkasta prebojenost kože ili beonjača
Uporan svrab kože bez jasnog i vidljivog razloga
Tamnija mokraća (urin)
Svetla, bleda ili gotovo bezbojna stolica
Opšte zdravstvene promene
Pored specifičnih znakova vezanih za žuč, rak pankreasa često izaziva i opšte promene u organizmu koje pacijenti nažalost lako zanemare, pripisujući ih umoru ili prolaznoj prehladi:
Nenamerni i nagli gubitak telesne težine
Gubitak apetita
Konstantan umor i izražen nedostatak energije
Osećaj povišene temperature, groznice, hladnoće ili drhtavice
Problemi sa varenjem i specifičan bol
S obzirom na to da pankreas igra ključnu ulogu u digestivnom traktu, njegov poremećaj često prate ozbiljne probavne smetnje:
Mučnina ili povraćanje
Izražena nadutost i česte probavne smetnje
Dijareja ili zatvor
Bol u gornjem delu stomaka ili leđima – ovaj bol ima specifičnu karakteristiku: kod nekih osoba se značajno pogoršava nakon obroka ili u ležećem položaju, dok se privremeno olakšava kada se osoba nagne unapred.
Kada je vreme za posetu lekaru?
Redovni pregled je neophodan ukoliko primetite neobjašnjiv gubitak težine, ako simptomi traju duže od dve nedelje (ili se konstantno pogoršavaju), kao i u slučajevima kada hronični probavni problemi uopšte ne reaguju na uobičajenu terapiju.
Hitno se treba obratiti lekaru ili dežurnoj službi ako:
Koža ili beonjače postanu žute
Povraćanje traje duže od dva dana bez prestanka
Dijareja traje duže od sedam dana
Bilo koji od navedenih simptoma izaziva ozbiljnu zabrinutost za opšte stanje organizma
Kako se postavlja dijagnoza?
Jedini siguran i pouzdan način da se utvrdi da li je reč o raku pankreasa jeste stručna medicinska dijagnostika, koja obuhvata detaljan pregled lekara i specifične laboratorijske i radiološke analize. Samostalno donošenje zaključaka na osnovu simptoma nije pouzdano, jer svi ovi znaci mogu pratiti i mnoga druga, znatno benignija stanja. Ipak, rano otkrivanje bolesti presudno utiče na uspeh i mogućnosti lečenja.
Ko se nalazi u rizičnoj grupi?
Iako od ove bolesti može oboleti bilo ko, statistički podaci pokazuju da su u većem riziku:
Osobe starije od 65 godina
Pacijenti koji pate od hroničnog pankreatitisa (dugotrajne upale pankreasa)
Osobe koje imaju zabeleženu porodičnu istoriju ove bolesti
Preporuke za smanjenje rizika
Iako ne postoji stopostotna zaštita ili način da se rizik potpuno eliminiše, usvajanje zdravih životnih navika može značajno pomoći u preventivi. Stručnjaci savetuju održavanje zdrave i stabilne telesne težine, potpun prestanak pušenja, maksimalno ograničavanje unosa alkohola, kao i drastično smanjenje unosa crvenog i industrijski prerađenog mesa. Umerenost i postepene promene u svakodnevnoj rutini dugoročno štite zdravlje celog organizma.
