By Gubitak majke u ranom detinjstvu ostavlja duboke ožiljke, a za bliznakinje Anu i Lili taj košmar je počeo kada su imale samo sedam godina. Tog jutra majka Elena ih je poljubila, ispratila u školu i obećala da će se brzo vratiti – ali se više nikada nije pojavila. Tri meseca kasnije, u njihov život ušla je maćeha Džin, koja je u početku bila savršena, da bi ubronakon toga njena prividna dobrota prerasla u emocionalno zlostavljanje. Kad god bi devojčice nešto zatražile, Džin bi im grubo odbrusila: „Budite zahvalne na onome što imate, vaša rođena majka vas je napustila, ja sam ta koja je ostala.“ Živeći u konstantnom strahu od ponovnog napuštanja, sestre su odrasle u tišini, ubeđene da su one krive što ih majka nije želela.
Sve se promenilo godinama kasnije, na proslavi Dana majki. Ana je stigla u kuću ranije i u hodniku slučajno čula Džin kako preko telefona nekome uz smeh priča o pastrkama, nazivajući ih budalama koje za petnaest godina ništa nisu posumnjale. Džin se otvoreno hvalisala kako je pre deceniju i po izmanipulisala njihovu majku Elenu – koja se borila sa depresijom – ubedivši je da otac planira da joj oduzme decu i smesti je u ustanovu. Prestravljena i izolovana, Elena je pobegla, a svako pismo koje je tokom narednih 15 godina poslala svojim ćerkama, maćeha je sakrila.
Preplavljena šokom i besom, Ana je ignorisala Džinine zabrane i upala u skriveni plakar gde je pronašla tri kutije prepune neotvorenih rođendanskih čestitki, pisama i poruka od njihove majke, od kojih je poslednja stigla pre samo devet dana. Kada ju je Džin uhvatila na delu, pokušala je grubo da joj otme pisma i zapretila da će je izbaciti iz porodice ako pisne. Međutim, u tom trenutku na vratima se pojavio otac. Ugledavši Elenin prepoznatljiv rukopis, otac je momentalno shvatio istinu, a Džin se odala rečenicom koja je potvrdila da je ona jedina znala za Elenino zdravstveno stanje i sve režirala.
Suočena sa raskrinkavanjem, žena koja je petnaest godina gospodarila njihovim sudbinama bila je prinuđena da spakuje kofere i zauvek napusti kuću. Istog te večeri, otac, Ana i Lili seli su u automobil i odvezli se u susedni grad, prateći adresu sa najnovijeg pisma. Kada su pokucali na vrata male kuće sa cvetnom baštom, pred njima se pojavila njihova majka – starija i tužnija, ali i dalje njihova. U dirljivom i suzama ispunjenom zagrljaju, sestre su konačno sprale sa sebe višegodišnji osećaj krivice, shvativši da ih majka nikada nije napustila, već da im je bila surovo ukradena.
