By Datum 13. novembar 2026. ponovo privlači pažnju javnosti zbog matematičkog modela koji su pre više od šest decenija predstavili naučnici na čelu sa Hajncom fon Fersterom (Heinz von Foerster). Iako naslovi u medijima često sugerišu da je reč o predviđanju apokalipse, njihov rad zapravo nije najavljivao stvarni kraj sveta, već je pokazivao šta bi se dogodilo kada bi se dotadašnji rast ljudske populacije nastavio bez ograničenja. Kupikalendar
1. Kako je nastalo predviđanje o „Sudnjem danu“?
U uglednom naučnom časopisu Science, 4. novembra 1960. godine, objavljen je rad pod provokativnim naslovom:
„Doomsday: Friday, 13 November, A.D. 2026“ (Sudnji dan: petak, 13. novembar 2026. godine)
Autori: Hajnc fon Ferster, Patriša M. Mora i Lorens V. Amiot.
Osnovna ideja modela:
Istorijski podaci: Autori su analizirali 24 istorijske procene broja stanovnika na Zemlji kroz period od oko 2.000 godina.
Ubrzani (hiperbolički) rast: Zaključili su da populacija nije rasla samo eksponencijalno, već još brže. Veći broj ljudi omogućavao je više inovacija, bolju organizaciju i proizvodnju hrane, što je dalje omogućavalo preživljavanje još većeg broja ljudi.
Matematička asimptota: Kada su taj obrazac produžili u budućnost, matematička kriva dostizala je vertikalnu asimptotu (tačku u kojoj rezultat teži beskonačnosti) upravo 13. novembra 2026. godine.
Važna napomena: Autori nisu tvrdili da će svet uništiti asteroid ili kataklizma, niti da na Zemlji može živeti beskonačno ljudi. Rezultat je služio kao pokazatelj da postojeći model rasta u jednom trenutku mora prestati da važi.
2. Zašto se jednačina nije ostvarila?
Svaki matematički model zavisi od pretpostavki na kojima je zasnovan. Tokom decenija koje su usledile, ključni faktori ljudskog ponašanja i demografije značajno su se promenili:
Pad nataliteta: U mnogim delovima sveta došlo je do smanjenja broja dece po porodici.
Urbanizacija i obrazovanje: Sa porastom standarda i obrazovanja promenile su se i odluke o planiranju porodice.
Usporavanje rasta: Već do početka 1990-ih godina postalo je jasno da se stvarni broj stanovnika više ne kreće putanjom koju je predviđala Fersterova jednačina.
Kritike naučne zajednice
Ubrzo nakon objavljivanja, rad je naišao na kritike demografa i matematičara. Ukazano je na to da istorijske procene populacije nisu uvek pouzdane, kao i na činjenicu da se obrasci iz prošlosti ne mogu bezgranično preslikavati u daleku budućnost.
3. Šta današnje demografske procene kažu?
Savremeni podaci Ujedinjenih nacija (World Population Prospects 2024) pokazuju sasvim drugačiju sliku:
Vrhunac populacije: Očekuje se da će svetska populacija dostići vrhunac od oko 10,3 milijarde ljudi sredinom 2080-ih godina.
Stabilizacija i blagi pad: Do 2100. godine predviđa se blagi pad na oko 10,2 milijarde.
Stopa fertiliteta: Globalna stopa iznosi oko 2,25 dece po ženi, što ukazuje na usporavanje rasta stanovništva.
4. Zašto se ova priča ponovo širi internetom?
Kako se navedeni datum približava, senzacionalistički naslovi i društvene mreže obnavljaju priču o „naučniku koji je predvideo kraj sveta“. Pominjanje petka trinaestog u naslovu dodatno doprinosi mistifikaciji, iako je taj datum u originalnom radu bio isključivo matematički rezultat proračuna.
Ne postoje naučni dokazi da će 13. novembra 2026. doći do apokalipse. Rad iz 1960. godine ostaje poučan primer granica matematičkog modeliranja — podsetnik da formule dobro opisuju prošlost samo dok se osnovni uslovi stvarnog sveta ne promene. Kupikalendar
