By Stalna želja za slatkišima, iznenadan umor, razdražljivost i česta glad mogu ukazivati na ishranu bogatu dodatim šećerima, mada ovi simptomi mogu imati i brojne druge zdravstvene uzroke. Dodati šećeri nalaze se u gaziranim i energetskim pićima, slatkišima, pecivima, žitaricama za doručak, aromatizovanim jogurtima i industrijski prerađenim umacima. Zbog toga mnogi unesu znatno veću količinu šećera nego što pretpostavljaju, čak i kada retko jedu klasične slatkiše.
Nisu svi šećeri isti
Važno je napraviti razliku između prirodnih i dodatih šećera:
Prirodni šećeri: Nalaze se u voću, povrću i mleku, zajedno sa vlaknima, vitaminima, mineralima i proteinima.
Dodati šećeri: Prema podacima Američke Uprave za hranu i lekove (FDA), to su šećeri poput saharoze, dekstroze, meda, raznih sirupa i koncentrisanih voćnih sokova koji se dodaju u hranu tokom proizvodnje ili pripreme. U ovu grupu se ne ubrajaju šećeri prirodno prisutni u celovitom voću, povrću i mleku.
Kako telo reaguje na prekomeran unos šećera
Česta želja za slatkišima i stalna glad: Obroci bogati šećerima bez dovoljno proteina, vlakana i zdravih masti ne pružaju dugotrajnu sitost, zbog čega se brzo ponovo javlja glad ili želja za slatkim.
Umor i promene raspoloženja: Nakon naglog skoka energije posle konzumiranja slatkiša, može uslediti nagli pad praćen umorom i razdražljivošću. Ipak, dugotrajni umor ne treba automatski pripisati šećeru, jer ga mogu uzrokovati i stres, anemija, nedostatak sna ili problemi sa štitnom žlezdom.
Dobijanje na težini: Zaslađena pića i prerađena hrana sadrže dosta kalorija, a ne pružaju osjećaj sitosti, što doprinosi gojaznosti i većem riziku od dijabetesa tipa 2 i bolesti srca, kako navode Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Nadimanje i stomačne tegobe: Šećerni alkoholi koji se koriste u proizvodima „bez šećera“ mogu izazvati nadimanje, gasove i dijareju. Uporne tegobe uvek zahtevaju proveru kod lekara.
Problemi sa zubima: Bakterije u ustima koriste šećere i stvaraju kiseline koje oštećuju zubnu gleđ. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ističe da smanjenje unosa slobodnih šećera znatno štiti zdravlje zuba.
Promene na koži: Iako šećer kod pojedinih ljudi utiče na kožu, akne i bore nisu pouzdan pokazatelj prekomernog unosa jer zavise od genetike, hormona i stresa.
Kako smanjiti unos dodatog šećera
Preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) jeste da slobodni šećeri čine manje od 10% ukupnog dnevnog energetskog unosa, dok smanjenje na ispod 5% donosi dodatne zdravstvene koristi.
Korisne navike za smanjenje šećera:
Redovno proveravajte deklaracije i broj porcija u pakovanju.
Birajte vodu umesto gaziranih i zaslađenih napitaka.
Kupujte običan jogurt i sami dodajte voće.
Postepeno smanjite količinu šećera u kafi i čaju.
Prednost dajte celovitim namirnicama bogatim vlaknima (povrće, mahunarke, integralne žitarice, orašasti plodovi).
Kada se obratiti lekaru
Ako osetite uporan umor, pojačanu žeđ, učestalo mokrenje, neobjašnjive promene u težini ili probavne smetnje, obavezno potražite lekarsku procenu. Ovi simptomi ne moraju biti povezani samo sa ishranom i zahtevaju odgovarajuće laboratorijske analize.
