By ### Udala sam se u subotu, a već prvog jutra svekrva nije htjela ni da me pogleda! Kada je ušla u moju sobu i rekla šta očekuje od mene, ostala sam bez riječi!
Sjedila sam na krevetu i pokušavala shvatiti šta sam pogrešno uradila. Tek sam se jučer udala, a već danas osjećala sam se kao potpuni stranac u kući u koju sam došla kao snaha.
Nakon pola sata začulo se kucanje na vratima.
„Uđite“, rekla sam.
Na vratima se pojavila svekrva. Iza nje je stajao svekar, spuštene glave.
„Slušaj ti, snaho“, počela je hladnim glasom. „Mi ovdje imamo svoja pravila i red. Možda si ti kod svojih mogla spavati do podne, ali ovdje to neće moći.“
Gledala sam je zbunjeno.
„Izvinite, ali sinoć smo slavili do četiri ujutro. Mislila sam da nije problem da se malo odmorim.“
Ona se podrugljivo nasmijala.
„E, pa pogrešno si mislila! Kod nas se snaha budi prije svih, sprema doručak, kuha kafu i vodi računa o kući.“
Nisam mogla vjerovati šta čujem.
„Ali zar nisam i ja jučer bila na vlastitoj svadbi? Zar nisam i ja umorna?“
Tada je izgovorila rečenicu koju nikada neću zaboraviti.
„Ti si se ovdje udala da budeš domaćica, a ne da ti mi služimo!“
Osjetila sam kako mi se oči pune suzama.
Svekar je pokušao nešto reći.
„Ženo, pusti dijete, tek je došla…“
Ali ona ga je odmah prekinula.
„Ti šuti! Ja najbolje znam kako se vodi kuća!“
Nisam željela svađu. Ustala sam, obukla se i otišla u kuhinju.
Na stolu su stajale prljave šoljice, tanjiri i ostaci doručka.
Svekrva je sjela na kauč i uključila televizor.
„Hajde, snaho, operi to, pa počni pripremati ručak. Danas nam dolazi rodbina da vidi mladu.“
Pogledala sam na sat. Bilo je tek dvanaest.
Moj muž još se nije vratio s kafe.
Uzela sam telefon i poslala mu poruku.
„Možeš li doći kući? Moramo razgovarati.“
Odgovorio je nakon nekoliko minuta.
„Šta je bilo, ljubavi?“
„Tvoja mama mi je upravo rekla da sam došla ovdje da služim. Molim te, dođi.“
Nije odgovorio.
Prošlo je dvadeset minuta.
Zatim pola sata.
Konačno se pojavio.
Ušao je nasmijan, poljubio me u obraz i upitao:
„Šta ima za ručak?“
Pogledala sam ga u nevjerici.
„Je li moguće da je to prvo što me pitaš?“
„Pa šta sam trebao pitati?“
„Možda kako sam? Možda zašto me tvoja majka već prvog dana ponižava?“
Njegov osmijeh je nestao.
„Ma nemoj odmah praviti dramu. Znaš kakva je mama.“
Te riječi zaboljele su me više od svega što je svekrva izgovorila.
„Znaš kakva je mama.“
Kao da je to bilo dovoljno opravdanje za sve.
Pokušala sam ostati smirena.
„Ja nisam došla ovdje da budem ničija sluškinja. Udala sam se za tebe jer te volim. Mislila sam da ćemo zajedno graditi život.“
On je uzdahnuo.
„Pa dobro, šta ti sad hoćeš? Da se svađam s majkom zbog nekoliko tanjira?“
„Ne radi se o tanjirima! Radi se o poštovanju!“
U tom trenutku svekrva je ušla u kuhinju.
„Aha! Već ga okrećeš protiv mene! Znala sam ja kakvu sam snahu dobila!“
Muž je samo stajao između nas.
Ništa nije rekao.
Tada sam shvatila da problem možda nije samo u njegovoj majci.
Problem je bio i u tome što moj muž nije imao hrabrosti postaviti granice.
Ostatak dana prošao je u napetoj tišini.
Došla je rodbina. Ja sam posluživala kafu, donosila kolače i pokušavala se osmjehivati.
A svekrva je pred svima govorila:
„Eto, dobili smo snahu, sad će meni biti lakše. Napokon imam nekoga da radi po kući.“
Svi su se smijali.
Samo meni nije bilo smiješno.
Jedna starija žena, muževa tetka, primijetila je moje oči pune suza.
Prišla mi je dok sam prala suđe.
„Dijete, jesi li dobro?“
Pokušala sam se nasmijati.
„Jesam, samo sam umorna.“
Pogledala me ozbiljno.
„Nemoj meni pričati. Ja sam ovu kuću poznavala mnogo prije nego što si ti došla.“
Zastala je, a zatim tiho dodala:
„Samo ti jedan savjet mogu dati. Nemoj dozvoliti da ti se dogodi ono što se dogodilo prethodnoj djevojci.“
Okrenula sam se prema njoj.
„Kakvoj prethodnoj djevojci?“
Žena je problijedjela.
„Zar ti niko nije rekao?“
Osjetila sam kako mi srce ubrzano lupa.
„Šta mi nije rekao?“
Pogledala je prema vratima da provjeri sluša li nas neko.
Zatim je prošaputala:
„Tvoj muž je prije tebe već bio zaručen. Djevojka je živjela ovdje skoro šest mjeseci. Jednog jutra samo je otišla i nikada se više nije vratila.“
Zanijemila sam.
Muž mi nikada nije spomenuo da je bio zaručen.
„Zašto je otišla?“, upitala sam.
Tetka je spustila pogled.
„Zato što je njegova majka od nje zahtijevala isto što sada zahtijeva od tebe. A kada je djevojka zatražila da se odsele, nastao je haos.“
„I šta je moj muž uradio?“
Žena je tužno odmahnula glavom.
„Ništa. Baš kao što danas ništa nije uradio.“
Te riječi pogodile su me pravo u srce.
Kada su gosti otišli, pozvala sam muža u sobu.
„Moram te nešto pitati. I želim istinu.“
Sjeo je na krevet.
„Pitaj.“
„Jesi li prije mene bio zaručen?“
Njegovo lice se promijenilo.
„Ko ti je to rekao?“
„Nije važno ko. Je li istina?“
Nakon duge šutnje klimnuo je glavom.
„Jeste.“
„Zašto mi nikada nisi rekao?“
„Zato što je to prošlost.“
„A zašto je otišla?“
Nije odgovorio.
Tada sam izgovorila pitanje koje mi se cijeli dan vrtjelo po glavi.
„Je li otišla zbog tvoje majke?“
Spustio je glavu.
I to mi je bilo dovoljno.
Te noći nisam mogla zaspati.
Ležala sam pored čovjeka za kojeg sam se jučer udala i pitala se poznajem li ga uopće.
Oko dva sata poslije ponoći ustala sam da popijem vode.
Dok sam prolazila hodnikom, začula sam svekrvin glas iz dnevne sobe.
Razgovarala je telefonom.
„Ma ne brini ti ništa. I ova će se brzo naučiti redu. Prva je bila tvrdoglava, ali ova mi djeluje mirnije.“
Zastala sam.
A onda je izgovorila nešto od čega su mi se noge odsjekle.
„Samo da ne sazna za stan koji je njegova nana ostavila njemu. Ako sazna da mogu živjeti sami, odmah će ga nagovoriti da ode od mene!“
Naslonila sam se na zid.
Stan?
Kakav stan?
Muž mi je cijelo vrijeme govorio da nemamo mogućnosti živjeti odvojeno i da moramo štedjeti nekoliko godina.
A sada sam čula da već postoji stan!
Vratila sam se u sobu i probudila ga.
„Ustani. Moramo razgovarati.“
„Šta je sad?“, promrmljao je pospano.
Pogledala sam ga pravo u oči.
„Reci mi, postoji li stan koji ti je nana ostavila?“
Odjednom se potpuno razbudio.
„Odakle ti to?“
„Odgovori mi!“
Dugo je šutio.
Zatim je tiho rekao:
„Postoji.“
Osjetila sam kako mi se srce slama.
„Znači, lagao si me? Govorio si da nemamo gdje živjeti, a cijelo vrijeme imaš svoj stan?“
„Nije to tako jednostavno“, odgovorio je.
„Šta nije jednostavno?“
Tada je izgovorio:
„Mama ne želi da se odselim. Kaže da bi ostala sama i da bi je to ubilo.“
„Ali nije sama! Ima tvog oca!“
Nije znao šta da kaže.
Ustala sam i iz ormara izvadila kofer.
„Šta radiš?“, upitao je uplašeno.
„Idem kod svojih.“
„Pa tek smo se vjenčali! Šta će ljudi reći?“
Okrenula sam se prema njemu.
„A šta će ljudi reći kada saznaju da si vlastitoj ženi lagao već prvog dana braka?“
Prvi put nije imao odgovor.
Dok sam pakovala stvari, začulo se kucanje na vratima.
Bila je svekrva.
„Šta se ovdje dešava?“, upitala je ljutito.
Muž je šutio.
Ja sam zatvorila kofer i mirno rekla:
„Odlazim. Ne zato što ne želim biti vaša snaha, nego zato što ne želim izgubiti sebe.“
Svekrva se podrugljivo nasmijala.
„Pa idi! Vidjet ćemo koliko ćeš izdržati kod svojih prije nego što se vratiš!“
Ali tada se dogodilo nešto što niko nije očekivao.
Moj muž je ustao, prišao ormaru i izvadio svoju putnu torbu.
„Mama“, rekao je glasom kakav od njega nikada nisam čula, „ovaj put neće otići sama.“
Svekrva je problijedjela.
„Šta to govoriš, sine?“
Pogledao ju je i rekao:
„Dosta je bilo. Jednu sam djevojku već izgubio jer nisam imao hrabrosti suprotstaviti ti se. Neću dozvoliti da izgubim i svoju ženu.“
Nisam znala šta da kažem.
Ali onda je svekrva počela plakati i izgovorila rečenicu zbog koje smo oboje zastali.
„Ako sada odeš iz ove kuće, morat ću ti priznati nešto što ti otac i ja krijemo već godinama.“
Muž ju je pogledao zbunjeno.
„Šta krijete?“
Ona je sjela na stolicu, obrisala suze i prošaputala:
„Stan koji ti je nana ostavila… nije jedino nasljedstvo za koje ne znaš.“
Pogledali smo se u nevjerici.
A kada je svekar izašao iz svoje sobe i čuo šta je rekla, samo je izgovorio:
„Ženo, zar ćeš mu sada konačno reći istinu?“
Tada sam shvatila da se iza njihovog protivljenja našem odlasku krije mnogo veća porodična tajna nego što sam mogla zamisliti…
Nastavak slijedi…
Izmišljena porodična priča.
