By Zdravstvene vlasti u nekoliko zemalja nedavno su revidirale, ograničile ili povukle određene lekove sa tržišta zbog mogućih kardiovaskularnih rizika. Pojedini lekovi su povezani sa ozbiljnim stanjima kao što su krvni ugrušci, embolija, moždani i srčani udar.
Pacijenti i zdravstveni radnici treba da budu na oprezu, posebno kada koriste lekove za koje je poznato da utiču na cirkulaciju krvi, krvni pritisak ili rizik od zgrušavanja.
Šta su krvni ugrušci?
Tromb je abnormalni krvni ugrušak koji se formira unutar krvnog suda. Zgrušavanje krvi je neophodno kada telo treba da zaustavi krvarenje, ali kada se ugrušak formira unutar vene ili arterije bez prethodne povrede, on može blokirati protok krvi i postati opasan.
Moguće komplikacije uključuju:
Plućna embolija: Kada ugrušak otputuje do pluća.
Moždani udar: Kada je blokiran protok krvi do mozga.
Srčani udar: Kada ugrušak blokira protok krvi do srca.
Duboka venska tromboza: Kada se ugrušak formira u dubokoj veni, najčešće u nozi.
Čak i jedan nelečeni ugrušak može postati opasan po život, zbog čega zdravstveni regulatori veoma ozbiljno prate lekove koji su povezani sa većim rizikom od zgrušavanja.
Lekovi koji mogu zahtevati dodatan oprez
Specifični nazivi lekova mogu se razlikovati u zavisnosti od zemlje, ali neke od kategorija o kojima se najčešće raspravlja uključuju:
Hormonska kontracepcija: Posebno određene novije generacije pilula.
Pojedini antiinflamatorni lekovi (protiv upala): Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL).
Određene pilule za mršavljenje ili suzbijanje apetita.
Retki slučajevi povezani sa specifičnim terapijama ili vakcinama protiv COVID-19.
Regulatorne agencije, kao što su FDA, EMA i nacionalna ministarstva zdravlja, izdaju bezbednosna upozorenja, ograničenja u upotrebi, povlačenja lekova ili privremene suspenzije kada se uoče ovi rizici.
Rizik može biti veći kod osoba sa postojećim zdravstvenim problemima ili faktorima rizika, uključujući:
Visok krvni pritisak
Gojaznost
Dijabetes
Istoriju pušenja
Porodičnu ili genetsku istoriju poremećaja zgrušavanja krvi
Varovni znaci koji zahtevaju hitnu medicinsku pomoć
Potražite hitnu medicinsku pomoć odmah ako ste nedavno uzimali neki lek i osetite:
Iznenadni bol u grudima
Kratak dah i otežano disanje
Neobjašnjiv otok u jednoj nozi ili ruci
Jaku glavobolju ili promene u vidu
Brz, nepravilan ili neuobičajen rad srca
Brza medicinska procena može spasiti život. Nemojte ignorisati ove simptome niti čekati da prođu sami od sebe.
Šta treba da uradite?
Nemojte naglo prestati da uzimate propisane lekove osim ako vam to ne kaže vaš lekar.
Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom ako ste zabrinuti zbog leka koji trenutno koristite.
Pratite zvanične informacije i ažuriranja vašeg nacionalnog ministarstva zdravlja ili zvaničnih medicinskih agencija.
Prijavite neželjene efekte kroz nacionalni sistem za prijavljivanje neželjenih reakcija na lekove.
Svest o rizicima može spasiti živote: Pravovremeno informisanje, prepoznavanje varovnih simptoma i rano prijavljivanje neželjenih efekata pomažu u zaštiti ne samo vašeg zdravlja, već i zdravlja šire zajednice. U medicini, jedno pravovremeno upozorenje može sprečiti ozbiljne posledice.
