By Gledali smo film, a onda se dogodilo nešto što nisam mogao ni zamisliti.
Odjednom me uhvatila za ruku i rekla:
„Tetko, moram ti nešto priznati, ali obećaj mi da se nećeš naljutiti.“
Pogledao sam je iznenađeno. Njen glas bio je ozbiljan, a oči pune suza.
„Šta se dogodilo? Je li sve u redu?“, upitao sam.
Nekoliko trenutaka šutjela je, a onda izgovorila nešto zbog čega sam potpuno zaboravio na film.
„Ja nisam došla ovdje samo da provedem vikend. Došla sam jer više ne mogu izdržati kod kuće.“
Srce mi je počelo ubrzano kucati.
„Kako to misliš? Šta se dešava?“
Spustila je pogled i počela plakati.
„Mama i tata se već mjesecima svađaju. Misle da ništa ne čujem, ali čujem sve. Tata je prije nekoliko dana rekao da odlazi i da se više neće vratiti.“
Zagrlio sam je i pokušao smiriti.
„Zašto nam nisi odmah rekla? Znaš da si ovdje uvijek dobrodošla.“
Ali onda je izgovorila rečenicu koja me još više zabrinula.
„To nije najgore. Slučajno sam čula nešto što niko ne smije saznati.“
U tom trenutku zazvonio joj je telefon.
Na ekranu je pisalo: Mama.
Pogledala je u telefon, problijedjela i šapnula:
„Molim te, nemoj joj reći da sam ti išta ispričala.“
Javio sam se, a ženina sestra je odmah upitala:
„Je li ona kod vas? Moram ti nešto reći, ali nemoj da te čuje.“
Ustao sam i otišao u kuhinju.
„Tu je. Šta se događa?“
S druge strane nastala je duga tišina.
A onda sam čuo riječi koje su me potpuno sledile.
„Ako ti je rekla za ono što je pronašla u našoj kući, molim te, nemoj joj vjerovati dok ti ne objasnim cijelu istinu.“
Pogledao sam prema dnevnoj sobi. Djevojka je stajala na vratima i gledala me.
U rukama je držala malu, požutjelu kovertu.
„Tetko“, rekla je drhtavim glasom, „mislim da je vrijeme da saznaš šta se dogodilo prije osamnaest godina.“
Kada sam otvorio kovertu i ugledao fotografiju, shvatio sam da ova porodična tajna ima veze i sa mnom.
