By U vremenu kada se neretko svedoci nesuglasicama među ljudima zbog imovine, granica i nasledstva, iz srednje Bosne stiže primer koji podseća na zaboravljene vrednosti — komšijsku solidarnost i čistu ljudskost.
Priča o Bosi, Srpkinji iz okoline Vlašića, i bračnom paru Faizi i Ibrahimu iz povratničkog naselja Vitovlje, govori o pomoći koja ne poznaje nacionalne ni verske barijere, već se zasniva isključivo na dobroti i međusobnom poštovanju.
Život bez dovoljno obradive zemlje
Faiza i njen suprug Ibrahim žive u Vitovlju, naselju smeštenom podno planine Vlašić. Kao i mnoge porodice u ovom kraju, svakodnevno se bore da obezbede egzistenciju baveći se poljoprivredom. Međutim, godinama su se suočavali sa ozbiljnim problemom — nedostatkom obradivog zemljišta.
Oko kuće su imali tek malu parcelu, nedovoljnu za obimniju proizvodnju hrane koja bi im garantovala sigurnost i olakšala svakodnevicu. U trenutku kada im je pomoć bila najpotrebnija, pojavila se komšinica Bosa sa gestom koji im je promenio život.
Imanje ustupljeno iz čiste dobre namere
Bosa i njena porodica odlučili su da Faizi i Ibrahimu ustupe svoju zemlju na korišćenje bez ikakve novčane nadoknade.
“Imamo Bosu. Ni rođena majka nije takva kakva je ta žena. Daje nam sve, i to potpuno besplatno”, ispričala je Faiza sa dubokom zahvalnošću, ističući da je taj odnos tokom godina prerastao u iskreno prijateljstvo.
Iako pripadaju različitim zajednicama, to nikada nije predstavljalo prepreku. Faiza naglašava da u njihovom odnosu nikada nije bilo važno ko je ko, već kakav je ko čovek.
“Koliko god godina da radim tu zemlju, nikada nam nisu uzeli ni dinar”, dodaje ona. Za jednu poljoprivrednu porodicu, mogućnost besplatnog korišćenja dodatnih parcela znači stabilnost i opstanak.
Podrška koja prevazilazi korišćenje imanja
Dobrosusedski odnosi ove dve porodice nisu se završili samo na ustupanju obradivih površina. Tokom godina, razvili su odnos svakodnevne pažnje i međusobne pomoći. Bosini sinovi, koji žive i rade u drugim mestima, u potpunosti podržavaju odluku svoje majke da pomogne komšijama.
Pored zemlje, pomoć se ogleda i u svakodnevnim sitnicama koje imaju veliku emotivnu i praktičnu vrednost. Iz Bosinog domaćinstva u dom Faize i Ibrahima redovno stižu domaći proizvodi.
“Ne znam kada sam poslednji put kupila jaja”, govori Faiza, opisujući kako od Bose često dobija sveža jaja i domaći med iz njihovih košnica.
Primer komšijskog suživota i poštovanja
Priča iz podnožja Vlašića svedoči o tome da međuljudski odnosi zavise od ličnih moralnih vrednosti, a ne od podela. U sredinama gde su istorijska dešavanja ostavila traga, ovakvi primjeri pokazuju da su razumevanje, poštovanje i komšijska ruka pomoći jači od svih prepreka.
Odnos Bose, Faize i Ibrahima nije samo priča o poljoprivredi i besplatnom korišćenju zemlje — to je svedočanstvo o iskrenom poverenju, prijateljstvu i dobroti koja spaja ljude.
