By Mnogim vlasnicima pasa bilo je neprijatno kada njihov ljubimac prilikom upoznavanja počne da njuška nečije intimne delove tela. Iako takvo ponašanje može delovati nepristojno i neugodno iz ljudske perspektive, stručnjaci ističu da je reč o potpuno prirodnom načinu na koji psi komuniciraju i prikupljaju ključne informacije o ljudima.
Njuh kao najvažnije pseće čulo
Za razliku od ljudi, koji svet prvenstveno doživljavaju vidom i govorom, psi se gotovo u potpunosti oslanjaju na svoj njuh. Njihov nos sadrži višestruko veći broj mirisnih receptora nego ljudski, a veliki deo njihovog mozga posvećen je upravo obradi i analiziranju mirisa. Zahvaljujući toj neverovatnoj anatomskoj prednosti, psi mogu da prepoznaju suptilne mirise i specifične hemijske signale koje ljudi uopšte ne mogu da osete.
Zašto biraju baš ta specifična područja?
Na ljudskom telu postoje određena mesta na kojima su prirodni mirisi znatno izraženiji zbog veće koncentracije specifičnih znojnih žlezda. Psi upravo iz tih žlezda i njihovih sekreta mogu da prikupe različite informacije, poput prepoznavanja identiteta osobe, njenog trenutnog emocionalnog stanja ili drugih hemijskih promena u organizmu. Zbog toga će životinja često instinktivno krenuti prema područjima gde su ti mirisni tragovi najkoncentrovaniji i najsvežiji.
Način na koji psi upoznaju svet oko sebe
U psećem svetu međusobno njuškanje predstavlja uobičajen, bazični način upoznavanja i komunikacije. Dok ljudi koriste verbalni razgovor kako bi saznali nešto više o novoj osobi, psi sve relevantne podatke dobijaju putem mirisa. Na taj način oni sa lakoćom razlikuju poznate od nepoznatih osoba i precizno prepoznaju različite mirisne signale iz neposredne okoline.
Prepoznavanje specifičnih promena u organizmu
Naučna istraživanja pokazuju da posebno obučeni psi mogu da prepoznaju određene zdravstvene promene kod ljudi ili da intenzivno reaguju na hormonalne promene povezane sa stresom, strahom i drugim snažnim emocijama. Ipak, u svakodnevnim situacijama i susretima, ovakvo njuškanje je najčešće samo deo njihovog uobičajenog, nagonskog ponašanja, a ne svesni pokušaj da ukažu na neki konkretan zdravstveni problem kod čoveka.
Kako uspešno kontrolisati ovo ponašanje?
Iako je reč o duboko ukorenjenom instinktu, psi se mogu naučiti prihvatljivijim načinima pozdravljanja ljudi kroz dosledan trening i metode pozitivnog potkrepljenja. Vlasnici mogu uspešno nagrađivati poželjno ponašanje, poput mirnog sedenja ili prilaženja na distanci, i postepeno odvikavati psa od direktnog nasrtanja na privatni prostor gostiju ili prolaznika.
Razumevanje bioloških razloga zbog kojih psi to rade pomaže vlasnicima da u tim situacijama ne reaguju ljutnjom ili kaznom, već da prepoznaju prirodni nagon koji se, uz strpljenje i pravilan trening, može uspešno usmeriti na društveno prihvatljiviji način.
